One day one room

Gledam juče sliku sa takozvane parade za zabranu abortusa, gledam i ne verujem. Predvodnici su naravno (da li je to za čuđenje?) muškarci. Njih nekoliko nose sliku bogorodice, iza su takođe muškarci i tek poneka žena, od kojih ni jedna više ne dovoljno mlada da bi uopšte ostala trudna. Ali nema to veze. Važno je drugima uskraćivati prava, pozivajući se, kao što i dolikuje, na religiju, prvenstveno pravoslavnu i bogorodicu. Suzdržaću se ovog puta, pa bogorodicu više neću pominjati, totalno je nebitna za ovu priču.

Pričaću o abortusu. SPC abortus naziva „čedomorstvom“ i kaže da je ono glavni uzrok pada nataliteta u Srbiji. Ne pominju rast nezaposlenosti, ekstremno siromaštvo i neobrazovanost stanovništva. Ne. Glavni krivci su žene-čedomorke.

Kažu, treba zabraniti namerni pobačaj osim ako se vrši iz medicinskih razloga. Ne razumem zašto. Nema tu nikakvog ‘osim’. Ili ga zabrani ili nemoj. Čedomorstvo je čedomorstvo, ma iz kog razloga ga izvršili, zar ne? Nemojte biti licemeri gospodo sveštenici, monasi, episkopi, patrijarsi i ostali velikodostojnici crkveni, koji ste, gle čuda, svi muškarci. Greh je greh, zar ne? Reče Gospod – ne ubij, nije spominjao nikakve medicinske razloge.

Silovane žene takođe ne treba da imaju pravo na abortus, jer je poznato da prilikom silovanja ne može doći do začeća, objasnio je pre neki dan jedan (doduše katolički) svećenik*, te je besmisleno stavljati tu klauzulu u zakon. I tako ne mogu da zatrudne, pa šta će im pravo na abortus?

Ali da se manem ja sarkazma, bojim se da me neko ne shvati pogrešno, pa da me još proglasi za fašistkinju.

Dakle, šta je ustvari abortus? Pročitala sam razne definicije, čak i jednu: „ubistvo u materici“, koja se ne razlikuje mnogo od čedomorstva. Ali – da li je abortus zaista ubistvo?

Ne, dragi moji, abortus je prekid (neželjene) trudnoće.

Religija kaže da život nastaje u trenutku spajanja spermatozoida i jajne ćelije. Ali da li je baš tako? U principu da – život je stvoren tad, ali to i što je stvoreno još uvek nije ljudsko biće. To je tek jednoćelijski organizam, zigot. Kako se ovaj organizam deli na više ćelija, putujući to vreme do materice, raste i postaje embrion. Posle deset nedelja embrion poprima neke karakteristike čoveka i postaje fetus. Oko dvadesete nedelje ili na pola trudnoće, majka počinje da primećuje pomeranja fetusa, a fetus je dovoljno star da oseća bol. I tako sve dok se ne rodi i ne postane beba, odnosno ljudsko biće. Tek tada.

Ono oko čega raspravljaju medicinski stručnjaci i ono što je zaista bitno u celoj priči, jeste određivanje momenta do kad je abortus siguran? Koliko dana ili nedelja sme da bude star fetus da se njegovo odstranjivanje ne bi zvalo ubistvom? Neki kažu do desete nedelje, neki dvanaeste, neki idu dalje do dvadesete pa čak i dvadeset druge. Ono što vam sa sigurnošću oni svi mogu reći jeste da je jedina jasna granica između abortusa i ubistva – čin rođenja. Posle toga je definitivno kasno učiniti bilo šta. Moralno, možda nema mnogo razlike. Praktično, razlika je ogramna.

Ukoliko je žena ostala trudna, a nije to želela, bilo iz kog razloga – medicinskog, ekonomskog, iz neznanja, zbog silovanja – ona ima pravo da odluči da tu trudnoću prekine. I niko nema pravo da se u tu odluku meša. Niko, najmanje crkva i država. Donoseći zakon o zabrani, neće se smanjiti broj abortusa, samo će se povećati broj nelegalnih, a samim tim i opasnim po zdravlje i život žene, zahvata koje će obavljati nestručna lica u ko zna kakvim higijenskim uslovima.

Dakle, umesto da prostetujete protiv abortusa, učinite nešto na edukaciji svojih ćerki i sinova. Umesto veronauke, uvedite obavezno seksualno obrazovanje za srednjoškolce. Objasnite im da postoji nešto što se zove kontracepcija i da je danas dvadeset i prvi vek, te da je većina metoda dostupna svima. Stavite kondom, ili spiralu, pijte redovno pilulu ili nemojte da upražnjavate seks ukoliko ne želite decu. Ako vam se desi (a moguće je da se desi i pored sve pažnje), ne upropaštavajte život ni sebi ni drugima.

Ne mogu da nađem opravdanje za rađanje neželjene dece. Ako ćemo već pričati o grehu (u onom hrišćanskom smislu) zar nije veći greh roditi pa ostaviti, zapostaviti, odbaciti rođeno dete? Ako je abortus greh, ako je i kontracepcija greh, onda je greh i imati seksualne odnose koji nemaju za svrhu stvaranje dece, tako da ukoliko ste vernik/ca, nećete ni doći u priliku da uopšte razmišljate o abortusu, zar ne?

Mislite o tome…

*klik na link

Leave a Reply

Comment
Name*
Mail*
Website*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.