Zašto nam treba Dan žena

Ovoga puta pisaću samo o Srbiji. Neću se osvrnuti na neke tamo daleke krajeve sveta u kojima žene i dalje ne tretiraju čak ni kao ljudska bića, a o nekakvoj ravnopravnosti i da ne govorimo. Samo ću pomenuti ono što se kod nas dešava. U našoj državi. Srbiji. Koja je u Evropi. Dabome. Nismo mi tamo neki divljaci, kod nas je demokratija, ravnopravnost i uvažavaju se ljudska prava. Mi smo moderna država…
Kod nas se osmi mart kao dan žena obeležava samo tradicionalno, bez potrebe za nekakvim protestima, kod nas su žene ravnopravne.
Kod nas, u Srbiji, dan žena je dan kad žene koje rade u državnim firmama mogu da izađu sa posla par sati ranije. Kolege im sa osmehom čestitaju „njihov dan“, u sebi psujući što moraju da odrade i njihov deo posla. Dan žena je kad žene koje rade kod privatnika koji hoće “da se pokaže“ idu na večeru u neki osrednji restoran. Dan žena je kad učiteljice, nastavnice i vaspitačice idu kući sa buketima cveća (što veći buket – deca te više vole). Dan žena je kad mame male dece dobijaju nevešto napravljene čestitke, koje su uglavnom pravile vaspitačice…
Dan žena je sve samo nije Dan žena…
Muškarci se dele u tri grupe:
Duhoviti: „Šta si uz’o ženi za osmi mart?“ „Sto evra, nije imala više!“ Ahahaha, rođače, nije bilo smešno ni prvi put pre petnaest dvadeset godina kad sam to čula prvi put.
Rezignirani: „Kakav osmi mart, šta dan žena… a što ne postoji dan muškaraca? Šta hoćete vi žene, pa postigle ste sve što ste htele?“ Šta smo postigle? Da možemo da idemo i na posao, i da nas kod kuće čeka gomila posla.
Ponosni: oni koji misle da su jako bitni što poštuju žene i njihov dan i da će jedan cvet godišnje da ih iskupi za sve ostale dane u kojima tretiraju žene kao nižu vrstu.
Kod nas, u Srbiji, dan žena je kad se pijani komšija vraća kući uveče u deset, krivudajući ulicom, ovog puta, za razliku od ostalih dana koji nisu dan žena, noseći u ruci uvenuli karanfil u izgužvanom celofanu. Dan žena je kad stižu poruke žena ženama – ti si žena, majka, kraljica; budi svoja, budi ponosna, budi lepa i pametna. Dan žena je kad on pita ženu zašto se doterala i našminkala ako samo ide sa prijateljicama na piće. Dan žena je kad nas muškarci zovu „damama“ bez obzira na to da li smo doktorice, profesorke, konobarice, spremačice…
Dan žena je sve samo nije Dan žena…
Kod nas, u Srbiji, nisi dovoljno žena ako nemaš muža i decu. Srećom, ima i takvih muževa koji svoje žene poštuju i vole čak i kad nije dan žena.
Znam neke muškarce koji za sebe kažu da su feministi. Oni svojim ženama dozvoljavaju da se lepo oblače, šminkaju, izlaze sa prijateljicama. Njihove žene smeju da imaju i muške prijatelje. Oni su toliko divni da pored njih žena može da bude žena. Ono – dama na ulici, domaćica u kuhinji, kurva u krevetu. I uopšte ne vide ništa problematično u tim izjavama. Dragi moji nazovi feministi, morate da shvatite da nije vaše da bilo šta zabranjujete, pa samim tim i dozvoljavate. Nije vaša žena vaše vlasništvo.
Kod nas, u Srbiji, dan žena je kad se ona vrati sa posla čitav sat ranije sa saksijom poluosušene ciklame koju je šef kupio upola cene kad su sve ostale bile već rasprodate, a ove ostale – da se ne bace. Dan žena je dan sniženja, akcija, poklon bonova i rasprodaja. Dan žena je dan u kom cvećare imaju veći pazar nego svih ostalih dana u godini zajedno.
Dan žena je sve samo nije Dan žena.
Na dan žena skoro svi muškarci donose poklone svojim ženama, majkama, sestrama… Zato što to tako treba, jer mi nismo neki tamo divljaci koji ne poštuju žene. To što je feminizam za većinu i dalje ružna reč, o tome ćemo neki drugi put. Danas je Dan žena, svih žena, ne samo feministkinja. Nećemo kvariti ovaj lep prolećni dan pun cveća nekakvim parolama, Klarom Cetkin, ravnopravnošću. Šta će nam ravnopravnost kad imamo karanfile?

Za kraj ću vam samo parafrazirati jednu poslovicu koja u mojoj interpretaciji glasi: Ne veruj muškarcima ni kada poklone nose!

Leave a Reply

Comment
Name*
Mail*
Website*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.