Ne volem

Ne volem

semenkare, cigoše, trubače, burek, ulične pišače..

kaže Balašević, a ja nastavljam, bez rime, al jednako ne volem –

 

paukove, bubašvabe, muve, komarce i ostalu gamad…

nacionaliste, ekstremiste, šoviniste, mediokritete, političare, kvaziintelektualce, nazovidemokrate, nasilnike, teroriste, takođe gamad…

penzionere u busevima gsp-a, klasične seljačine u bmw-ima, novopečene bogataše, monopoliste, poligamiste, ženomrsce, homofobe…

silikonske nazovi pevačice, napućenih usta i kreštavog glasa, a sluha ni od korova…

ne volem ni grand parade, grand šou, grand zvezde, grand kafu, ma ništa grandiozno…

realiti programe, farmu, dvor, parove, trojke, svadbe, sahrane, zamenu žena…

ali Velikog Brata volem i toga se ne stidim, kanda zbog onog neodoljivog glasa kojim priča…

 

Ne volem

 

kafu bez šećera i mleka, supu bez bibera, tortu od sira i voćni jogurt…

ne volem što svako jutro nameštam krevet, a svako veče opet moram da ga razmeštam, to mi je besmisleno…

manipulacije, manipulatore, igrice raznih vrsta, ucenjivanja i procenjivanja…

reklame za uloške, paste za zube i deterdžente, (moje belo je uvek dovoljno belo)…

domaće filmove koji se trude liče na Holivud, a nemaju ni najmanje šanse, a Kusturicu tek što ne volem…

patetične serije, latinoameričke, turske, indijske, španske i ostale…

ali volem Doktora Hausa i on mi je omiljeni lik, kanda zbog autodestruktivnog i asocijalnog karaktera koji ima…

Ne volem

 

omladinu koja ne zna šta će od sebe, upisuju fakultete, završavaju fakultete, magistriraju i doktoriraju, a to ovde odavno ne znači ništa…

omladinu koja ne zna šta će od sebe, pa se opijaju, drogiraju, troše pare mamine i tatine, a ne laćaju se nekog posla…

toplotni udar, moždani udar, strujni udar, srčani udar, udar groma, muževe koji udaraju, žene koje ćute i trpe…

ne volem sintagme kao što su mračna prošlost, tekovine istorije, svetla budućnost, carstvo nebesko…

repere, narodnjake, pijane pevaljke, propale pevače, psovke, seksualne aluzije u romantičnim pesmama, perverzije, averzije, infuzije i transfuzije…

sale za svadbe, domove kulture, domove kulture pretvorene u sale za svadbe; reč kultura nije više ono što bi trebalo da bude, a ni svadbe nisu ono što bi trebalo da budu…

ali volem romantične pesme, romantične filmove i romantična venčanja, jerbo umeju da me rasplaču…

 

Ne volem

 

štrajkove, proteste, mitinge, blokade puteva, a posebno barikade na putu Novi Sad – Temerin, iako razumem da svi ti ljudi realno imaju razlog da se bune…

cunamije, zemljotrese, izlivanje nafte u okeane, nuklearne elektrane, poplave, požare, siromaštvo, globalno zagrevanje, terorističke napade, ratove, besparicu, nezaposlenost, privatnike koji izrabljuju, otkaze…

bolnice, čekaonice, redove i gužve; ginekologe, zubare, neuropsihijatre; zakazivanje, recepte, upute i preglede…

izbore, glasanje, biranje između dva zla, skupštinu, zasedanja, beskrajna raspredanja…

ne volem ni fudbal ni tenis, uopšte sportove sa loptom, a i one bez lopte; stadione, terene, pištaljke i vuvuzele, a pogotovo Nadala koji stalno vadi gaće iz, jelte, odande odakle ih vadi…

lažne prijatelje, ružne navike, ljude koji psuju i pljuju, vremensku prognozu, horoskop i ostale vračke, mada mi Milan Tarot uopšte ne smeta…

ali volem glupe ljude, oni su mi prosto neodoljivi, jerbo obožavam da ih gledam i slušam, kanda zato jer se osećam superiorno…

 

Ne volem

 

kalašture, alapače, lopuže, psihopate, mamine sinove i tatine ‘ćeri, ratne zločince, ma zločince uopšte; ogovaranja, tračarenja i proseravanja, iako nekad i sama to radim, (mislim na proseravanje, a ne na ratne zločine)…

baletanke, japanke, salonke i cipele sa tankom štiklom, jer sam smotana i ne umem da hodam na njima (štiklama)…

smene godišnjih doba, alergije u proleće, kiše jesenje, snegom zatrpane puteve, nesnosne vrućine i to što nemam klima-uređaj…

ne volem nikako da gledam na sat, da me shvataju ozbiljno kad se šalim i da misle da se šalim kad sam potpuno ozbiljna…

kad mi poklone cveće, jer je to bacanje para na nešto što ću svakako baciti kad jednom uvene…

ali volem knjige, svih vrsta, jerbo se iz njih uvek nešto može naučiti…

 

Ne volem

 

religiju, ona je placebo za narod; ni dvostruke standarde i duple aršine, lažne dušebrižnike i prave dupeuvlakače…

one što nikad nemaju kredita da odgovore na poruku, a ja kao budala sedim i čekam…

Tolstoja, Dostojevskog, Gogolja i ostale ruske pisce, kao ni bilo šta rusko…

kratke nokte, oguljen lak, frenč manikir, preterano crven ruž, previše pudera, čupanje obrva, depilaciju (iako je radim), kreme za strije i celulit, radije bih neke protiv strija i celulita…

ne volem da čitam tuđe javne izjave ljubavi na fejsbuku, patetične statuse, kukanje i plakanje, menjanje statusa iz ‘single’ u ‘in relationship’ na dnevnoj bazi; besmislene lajkove nečeg nepogledanog i nepročitanog…

ali volem ljubavna pisma i slatke poruke kad ih ja dobijem, kanda to znači da sam dvolična i licemerna, al eto nešto i volem…

A šta vi ne volete?

Leave a Reply

Comment
Name*
Mail*
Website*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.