Category Razmišljanja uz čaj

Od dijete se ne mršavi. Šta više, možete se ugojiti. Osetila sam to na svojoj koži. Čuli ste za jo-jo efekat dijete? Nebrojeno puta sam mislila da sam to shvatila, pa se ispostavilo da ipak nisam. Zato želim da vam kažem da nikad više neću na dijetu!
Da počnem iz početka – debela sam poslednje tri godine. Kao devojčica i tinejdžerka bila sam izrazito mršava. Jela sam kad god sam htela i šta god sam htela, nikad nisam pazila na kalorije. Jela sam i slatko i brzu hranu, i noću… Moje drugarice iz srednje škole koje su već tada muku mučile sa težinom su mi zavidele – jela sam duplo više od njih, a nisam se gojila. Metabolizam je radio besprekorno i ništa mi se nije “lepilo”.
Posle prvog porođaja, u dvadesetprvoj godini, kilažu sam vratila na staro za manje od p...

Pre neki dan sam pročitala novinski članak u kome se opisuju problemi jedne Beograđanke. Naime, ona je starija žena koja ima invaliditet. Pronašla je investitore koji bi napravili rampu u njenoj zgradi, da može lakše da ulazi i izlazi. Oni došli, rekli – nema problema, može da se napravi, doduše treba da se promene ulazna vrata, ali i to će biti o njihovom trošku. Divna priča, rekli biste. I bila bi da joj je tu kraj. Ali, nažalost, ima još.
Naime, od celog tog projekta neće biti ništa jer – ne daju komšije. Jedan ne bi mogao od rampe da priđe prozoru od svog podruma sa spoljne strane. Druga komšinica tu ima baštu, koja bi u tom slučaju bila uništena. Treća širi veš baš negde gde bi trebalo da bude rampa… i tako dalje...

*Beta verzija jeste, u stvari, nedovršena varijanta novog programa u kojoj su popravljene sintaksičke i logičke greške pronađene pri alfa-ispitivanju.

Juče smo se nešto MM i ja prisećali dana kad on još nije bio MM, već samo potencijalni kandidat 😉 Uz tu priču se setih da sam u par navrata pisala kakav bi trebao da bude moj idealan muškarac, te smo čitali tačku po tačku da vidimo uklapa li se…

Evo, pa proverite, vi koji ga znate –

– Lične osobine:

 
1. Da je dobar, pažljiv, nežan i romantičan
– širok pojam, ali ja znam šta to tačno podrazumeva
2. Da je lep, zgodan, crn, visok i atletski građen
– mislim da je ovde sve prilično jasno (kao, ali samo kao, Švarceneger (vidi pesmu Rokera s Moravu, prim.aut.))
3. Da je nepušač, antialkoholičar i da se ne drogira
–...

O, dragi Blože, jesam li to zaista rekla?

Kao samoosvešćena žena i feminstkinja, govorim o tome da želim da promenim svoje telo? Očekujem da će mi svakog trenutka zazvoniti telefon i da će me moje koleginice izbaciti iz Udruženja.

Međutim, ostaje činjenica da je to istina. U poslednje dve godine, dobila sam neželjenih dvadeset kilograma težine, a svi oni trenutno igraju oko mog struka. Između udaje, stresa oko još nezavršenog fakulteta, posla koji je inače ok, ali slabo plaćen, nalazi se pohovana piletina, burek sa sirom, kroasani sa eurokremom, torte razne sorte i moje široke farke su postale uske i zategnute. Ne osećam se baš jako loše, ali vaga ne laže. Još jedan sladoled i ponovo ću morati da menjam garderobu.

To je stvarno veliki posao...

Ovih dana, verovatno zbog neke knjige koju sam čitala, počele su razno-razne romantične misli da mi se vrzmaju po glavi. Sećam se, kad sam išla u srednju školu, među nama, devojčicama, hit-knjige bile su neke Marije Jurić Zagorke – Grička vještica, Plameni inkvizitori, Kći Lotrščaka itd.

Prosto sam ih ‘gutala’, uživljavajući se u svaku od njih. A bile su pune romantičnih strasti i jakih osećanja. Sad znam da je sve bio jedan veliki splet stereotipnih ličnosti i predvidivih dešavanja. No, tad mi je izgledalo sve tako mistično, romantično, napeto. Kao što je i za očekivati od jedne srednjoškolke, tih dana dok sam ih čitala živela sam život glavne junakinje. Uživala kao i ‘dama u nevolji’ koju bi njen princ spasao u poslednji čas i koja je bila obožavana od svih...

Eto baš pre neki dan, a slučajno subota je bila, u našem sokaku rešili da pravidu svatove. Moja je majka uzdisala i bogoradila već nedeljama unazad, otkako je u čula da se udaje komšinica Stanojka. Ona ti je sva puna kojekavih stra’ova. Ne Stanojka, nego moja majka. Te je nervira što ćedu pucati u jabuku. Te, biće glasna muzika od rane zore. Te, parkiraće nam neki tuđ svet avuta ispretkuće, svu će travu izgaziti, a još ako bude padala kiša pa kaljavi točkovi, pa će svu dolmu isprljati. Ta, mislim se, majka, šta se ti nerviraš, ko da ćeš je ti čistiti, jebeš je, ta će ista kiša i oprati blato što se nakupi. Al najviše je brinulo šta će umesiti, da se ne desi ko preklane da napravi iste štrudle k’o i Mara Ferikina. Jerbo to neće na dobro izići.

Šta da vam...

Želim prvo puno da se smejem. Želim da me drži za ruku dok pretrčavamo ulicu na crveno, i da se zbog toga smejemo. Želim da ume da me poljubi, onako, pravo muški. Da me zagrli tako jako da mislim da ću dušu ispustiti. Želim i da učini da mi u njegovom prisustvu krv proključa. Kao i ja cela od glave do pete. I da me takvu odnese i spusti na krevet i da vodi ljubav sa mnom dugo i nežno i lagano celu noć. Želim da tonem u njegovom naručju i da se topim pod njegovim dodirima. Želim da bude vatromet i zemljotres i kataklizma svetskih razmera dok me ljubi.

Želim da me nakon svega pogleda u oči duboko i da mi kaže da sam najlepša i najbolja i da mu verujem svaku reč, iako znam da laže k’o pas. Želim da me cmače i mazi po kosi sve dok ne utonem u san...

Evo, recimo, ja. Ne volim fudbal. Ono baš ne volim. Takoreći mrzim. I hoću da se zabrane sve utakmice. Odoh po bezbolnu palicu i ima da izrazbijam čitav grad, jer, eto, meni smeta što oni igraju i navijaju i slave kad pobede!

I zašto sad nedeljom popodne kad želim da se odmorim, kad upalim tv tamo neki momci u gaćama trče po livadi? Zašto ja to moram da gledam? Osim toga pljuju po terenu po kom se kasnije valjaju, a to nipošto nije zdravo ni higijenski. Svi ćemo se razboleti od njihove prljavštine. Osim toga to nam nameće zapad, i sama reč FUDBAL koja potiče iz engleskog jezika nam to govori.

I kako sutra da objasnim detetu da dvadeset dva odrasla muškarca sa jednom loptom imaju veća primanja na mesečnom nivou nego mi za dva života? Ko to plaća? Fudbalski lobi? Troše naše n...

Priča počinje na samom početku, tačnije pre nekih godinu dana kada je prestalo da postoji preduzeće „Elektrovojvodina“ i kad ga je zamenio takozvani EPS. Iskreno, priznajem, bila sam dužna nekih deset hiljada dinara za struju. Ne volim što sam dužna, ali da sam mogla/imala – plaćala bih. U svakom slučaju, nastavila sam da plaćam račun EPS-u, a ovaj zaturila.

Par meseci kasnije stigla mi je tužba privatnog sudskog izvršitelja i šta ću, kud ću, nađem tih deset hiljada i platim – ceo dug i u roku. Službenica na blagajni proveri da li je iznos tačan (mora biti tačan u paru), da mi ne ostane opet neki dug, pa da ne bude još i kamate – i kaže da je sve u redu. Znači platila sam i to je kraj priče. Zaboravim da sam i bila dužna.

Ali, ne može u zemlji Srbiji niš...

Ako ste mislili da ću da pišem o fudbalu, prevarili ste se. Ako ste mislili da ću da pišem o muškarcima, opet ste se prevarili. Pisaću o ženama. Mundijal samo kao povod za tekst. Kao i http://mondo.rs/a701082/Magazin/Seks-i-ljubav/Ovako-se-ponasa-savrsena-devojka-tokom-Mundijala.html – pročitajte da vam bude jasnije šta sam htela reći.

Baviću se malo časopisima, specijalizovanim časopisima za žene i onima za muškarce. Tekst na linku iznad tipičan je primer teksta ‘ženskih novina’. Ali prvo kratak osvrt na ‘muške novine’. Šta ćete pronaći u tipičnom časopisu za muškarce? Uglavnom sport, pretežno fudbal. Zatim automobile i tehničke spravice poput telefona, računara i ostalih gedžeta, potrebnih savremenom muškarcu. O, da, naravno da ćete pronaći i mnoštvo žena...