Sve ste vi u pravu, ali morate da platite

Priča počinje na samom početku, tačnije pre nekih godinu dana kada je prestalo da postoji preduzeće „Elektrovojvodina“ i kad ga je zamenio takozvani EPS. Iskreno, priznajem, bila sam dužna nekih deset hiljada dinara za struju. Ne volim što sam dužna, ali da sam mogla/imala – plaćala bih. U svakom slučaju, nastavila sam da plaćam račun EPS-u, a ovaj zaturila.

Par meseci kasnije stigla mi je tužba privatnog sudskog izvršitelja i šta ću, kud ću, nađem tih deset hiljada i platim – ceo dug i u roku. Službenica na blagajni proveri da li je iznos tačan (mora biti tačan u paru), da mi ne ostane opet neki dug, pa da ne bude još i kamate – i kaže da je sve u redu. Znači platila sam i to je kraj priče. Zaboravim da sam i bila dužna.

Ali, ne može u zemlji Srbiji ništa bez ALI. Stiže meni pre neki dan nalog da će sa tatine penzije (račun je na njegovo ime, iako on ne živi više u toj kući) da skinu dve trećine da se plati račun i troškovi izvršioca, koji su dostigli cifru od još deset hiljada, plus kamata od marta do dana današnjeg! Ispod svega lepo i kulturno piše – na ovo rešenje nije dozvoljen prigovor!!!

MM sedne u auto i pravo u kancelarije izvršitelja, naravno ponese i račun – dokaz da je sve plaćeno.

I tad kreće naučna fantastika.

Prvo pitanje – zašto niste nazvali telefonom, mogli smo Vas i tako obavestiti?

– Ne piše nigde broj telefona, samo adresa kancelarije.

– Piše, piše, evo ovd… O, vidi stvarno, ne piše, ovo je stari obrazac… No, dobro šta ste hteli?

– Hteo sam da pitam zašto šaljete opomenu i zašto ćete skidati nekom deo penzije kad je račun plaćen u roku? Evo i dokaz.

– Aha, dobro, imate račun, ali ja moram da proverim…

– Naravno, proverite.

Sledi razgovor telefonom, gde službenik naravno dobija odgovor da račun zaista jeste plaćen – u roku i u celosti. Zbrka je nastala zbog toga što filijala EPS-a u kojoj sam ja platila nije javila ovima u NS da je taj račun plaćen i da obustave postupak.

– Dobro, pošto je to sve u redu, onda vi nemate više te troškove postupka, naknadne troškove (i sve ostalo navedeno taksativno u predmetu). Dakle niste dužni ništa. Osim kamate. Kamata zaključno sa današnjim danom iznosi (kucka po računaru) osam hiljada. Razumete li?

– Ne, ne razumem.

– Šta ne razumete?

– Kakva kamata zaključno sa današnjim danom?

– A, da, vi ste platili sve u roku, nemate kamatu.

– Znači nismo dužni više ništa?

– Niste.

– Dobro, da li je sad to u redu? Da li ćete sad obustaviti izvršenje nad penzijom?

– Nećemo.

– Kako nećete?

– Pa vidite, to ne može tako. Taj nalog je već u sistemu i mi tu ne možemo ništa. Vi to morate da platite.

– Kako moramo da platimo kad ste rekli da nismo dužni ništa?

– Morate da platite, pa ćemo vam mi to posle vratiti kroz račun za struju…

 

Dakle da ne dužim priču – da oni ne bi obustavili 28 hiljada sa tatine penzije, jer nismo želeli da on ima problem, pošto nije on ni bio dužan, već mi, morali smo da u roku od 24 časa uplatimo taj novac u kešu. Onda su mogli da jave PIO fondu da mu ne skida sa penzije (?). Zatim smo trebali da odemo u EPS, da pronađemo službenicu zaduženu za ”stare račune” i da sa njom dogovorimo postupak vraćanja tog novca. Međutim, ni to nije moglo biti jednostavno – ona je na godišnjem odmoru do prvog septembra.

Ceo slučaj izgleda tako da sad imamo preplatu na računu za struju, mislim da je plaćen unapred bar do nove godine, ako ne i duže. Ali ta preplata još uvek nije na našem računu nego visi u nekom virtuelnom prostoru i čeka službenicu da dođe sa godišnjeg. Nikakav dokaz nemam da je ta struja plaćena, stoga mogu naprimer da očekujem da dođu i da mi je ‘iseku’ jer sad definitivno julski ni avgustovski račun neću platiti (odakle mi opet još novca kada je skoro cela MM-ova plata otišla u EPS odnosno u nepostojeću Elektrovojvodinu odnosno u džep sudskog izvršitelja). A i ona kad dođe sa godišnjeg, sigurno je čeka još gomila slučajeva, neće baš našu struju prebaciti odmah prvog septembra u pola osam (svaka čast Vučiću što je pomerio radno vreme sa osam na pola osam, pa možda i ima neke šanse).

Ono što me je fasciniralo jeste činjenica da dve trećine penzije mog tate iznosi baš 28 hiljada koliko smo i bili ”dužni”. Zašto to rešenje nije stiglo prošlog meseca, kad je dug bio manji? Ili idućeg kad bi prevazilazio tu cifru?

I ko meni zaista garantuje da će taj novac biti vraćen/uplaćen na račun za struju? Papir da je obustavljeno izvršenje nad penzijom doduše imam, ali i to me ne bi čudilo da dođe do ”greške” ili ”zabune” pa da taj novac ipak skinu i sa njegove penzije…

UPDATE Na dan 15.4.2015. – Elektrovojvodina uplatila 6.000 din prošlog, i 120 din (i slovima – sto dvadeset dinara) ovog meseca na račun za struju.

U mesecu martu KAO ŠTO SAM PREDVIDELA skinuto 11.000 sa penzije iako je zabrana obustavljena, uz objašnjenje da je bio štrajk advokata, te naša uplata od avgusta nije proknjižena. Oni (izvršitelji) sada navodno tuže tu advokatsku kancelariju da se novac vrati. A za tu tužbu smo još i platili 800 din. Biće nam vraćeno u roku od 2 do 6 meseci. Mi smo samo jedan slučaj od pedeset, kako su nam rekli, gde je greškom skinut nepostojeći dug sa računa.

Dakle, u zemlji Srbiji ti se može desiti da tri puta plaćaš isti račun. I nemaš kome da se žališ. Jedino tom istom koji ti je i uzeo prvi put. A kamata? Kolika bi bila da sam ja njima dužna šest meseci?

Leave a Reply

Comment
Name*
Mail*
Website*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.