Eto baš pre neki dan, a slučajno subota je bila, u našem sokaku rešili da pravidu svatove. Moja je majka uzdisala i bogoradila već nedeljama unazad, otkako je u čula da se udaje komšinica Stanojka. Ona ti je sva puna kojekavih stra’ova. Ne Stanojka, nego moja majka. Te je nervira što ćedu pucati u jabuku. Te, biće glasna muzika od rane zore. Te, parkiraće nam neki tuđ svet avuta ispretkuće, svu će travu izgaziti, a još ako bude padala kiša pa kaljavi točkovi, pa će svu dolmu isprljati. Ta, mislim se, majka, šta se ti nerviraš, ko da ćeš je ti čistiti, jebeš je, ta će ista kiša i oprati blato što se nakupi. Al najviše je brinulo šta će umesiti, da se ne desi ko preklane da napravi iste štrudle k’o i Mara Ferikina. Jerbo to neće na dobro izići.
Šta da vam kažem, takva je moja majka. Ona ti o svemu vole da vodi računa, samo se jedi i ne mo’š njoj neke stvari dokasti. A znaš kakva je ta Stanojka? Sva bela i debela, pa još kad je onu kičavu venčanicu obukla došla nekako okrugla, mogo bi je čovek kotrljati nizulicu. Pa ko da je metnula na sebe sve đinđuve što ima po kutijicama, nakitila se ko božićnja jelka, bož’meprosti. Tako je moja majka kaz’la za Stanu, i još je svašta nešto kaz’la, al nije red ni pristojno da sad ja vami ovdi to prenosim.
A sve to zato jer se eto i ona udala pre mene. U našem sokaku više nema udavača, samo sam ja usedelica ostala. Moj bi baba dao tri lanca zemlje u miraz i onu kuću na lakat, onu na glavnom sokaku, jeste da je stara, dedina, al ima lepu i veliku avliju. U poslednje vreme je počeo da priča da bi dao i polak voćnjaka, kaže svejedno sam mu jedinica, svakako će to zet sve kasnije naslediti. Kako zet, kažem, pa valjda ću ja naslediti, al on kaže zet je muško, pa eto tako. Majka kaže ako budem i dalje čekala, ostaće mi samo Ludi Milivoj od prekobašče, al možda se i on vremenom opameti, pa me ni on neće hteti.
Al pravo da vam kažem, objasnila sam ja njima neke stvari. Ja hoću ono što mi srce hoće. I šta sad ja tu mogu kad taj kog moje srce hoće nema ni njive ni livade, nema zemlje ni u saksiji. Majka se prekrstila kad je čula i rekla – dete, budibokstobom, šta sve nećeš izmišljavati. A baba je pito samo jel od naših ili njihovih, a ja sam rekla – babo, najvažnije je da je moj, a sve drugo ćemo lako.
Leave a reply