Ovih dana, verovatno zbog neke knjige koju sam čitala, počele su razno-razne romantične misli da mi se vrzmaju po glavi. Sećam se, kad sam išla u srednju školu, među nama, devojčicama, hit-knjige bile su neke Marije Jurić Zagorke – Grička vještica, Plameni inkvizitori, Kći Lotrščaka itd.
Prosto sam ih ‘gutala’, uživljavajući se u svaku od njih. A bile su pune romantičnih strasti i jakih osećanja. Sad znam da je sve bio jedan veliki splet stereotipnih ličnosti i predvidivih dešavanja. No, tad mi je izgledalo sve tako mistično, romantično, napeto. Kao što je i za očekivati od jedne srednjoškolke, tih dana dok sam ih čitala živela sam život glavne junakinje. Uživala kao i ‘dama u nevolji’ koju bi njen princ spasao u poslednji čas i koja je bila obožavana od svih. Plakala sam sa njom, smejala se kad i ona, volela, tugovala, praštala, strahovala…
Ali vremena se menjaju. I ja se menjam. Danas mi je takva priča više smešna, nego romantična. Da li je to do mene ili je do sveta oko mene? Da li sam odrasla i videla neke stvari u životu koje su me naučile da toga u stvarnosti danas nema? Da li je romantika izumrla ili samo poprimila drugačiji oblik?
Najromantičniji deo ”Gričke vještice” kog se i dan-danas živo sećam (možda zato jer sam ga preipisala u neku svesku, koju još uvek čuvam) bio je kad kapetan Siniša šalje ljubavna pisma kontesi Neri u koju je tajno zaljubljen. Pisma koja je pisao svojom krvlju!!!
Zamišljam šta bi se danas dogodilo nekom ko bi napravio nešto tako suludo. Devojka bi verovatno otišla u policiju, te bi jadni mladić završio na robiji ili u ludnici. Ne, definitivno vreme se promenilo, danas se pišu sms poruke i one su vrhunac romantike.
Sledeće čega se sećam je scena kad vitez Tomo čuje da se njegova voljena udaje za drugog i odluči da umre. Ne da se ubije, nije lapsus, nego baš da umre. Jednostavno je legao u krevet da umre od ljubavi. Danima nije ustao, niti je jeo, ni pio. Kako mi je to bilo romantično. Umreti od ljubavi. Sad već razmišljam o prozaičnijim stvarima, napr. o odlasku u toalet. Kako je rešio to pitanje, u knjizi se ne pominje. Ili možda ako ne jedeš i ne piješ nemaš potrebu za tim? Osim toga, čak i da je umro , to bi bilo od gladi i žeđi a ne od ljubavi, ali takvi su romani, romantični.
Kako bi danas prošao čovek koji bi probao tako nešto? Najverovatnije bi mu se u sobi pojavila gomila drugara sa par gajbi piva (litara rakije ili komada džointa u zavisnosti od ukusa onog koji pati) i čas posla bi ga izvukli iz depresije govoreći mu pri tom razne dubokoumne misli poput – ma oduvek si znao da je kurva i sličnih. Danas se više ne pati kad ti se voljena uda za drugog, jer moglo je biti i gore – mogla je da se uda za tebe, a tek to bi bila tragedija, gora od smrti.
Da ne idem u detalje, samo da završim – ima li još uvek romantike? Romantični muškarci u današnje vreme smatraju se budalama, šonjama, papučarima. Romantične devojke glupačama koje je lako smotati na bljutave romantične fore. Gde je nestala? A možda je samo promenila oblik? Možda je danas romantično poslati sms sadržine ”Đe si mala, dođi amo, nešto mi se digo odjutros pa da ga…” Ili to nije romantika? Ne znam.
Ali ovo znam – ja u romantiku više ne verujem! Po meni, postala je sredstvo licemera da njome postigne neke ciljeve. Postala je ofucana i bljutava. A najviše smešna. Postoji čak i filmski žanr – romantična komedija. Ne prave se više pravi ljubavni filmovi. Filmovi poput ”Prohujalo sa vihorom”, ”Sjaj u travi” i slični odavno su prevaziđeni. I smešni su iako nisu komedije. Romantika postaje komična. Urnebesno smešna. Predmet ruganja.
Šteta…
Umela je biti tako divna…
Leave a reply