Preporuka romana zbog kog sam budna dočekala zoru

„Optužena“ – Slavenka Drakulić

Pre neki dan slučajno nabasam na ovaj roman, setim se da mi je drugarica pričala o njemu, reče da je tri dana bila bolesna kad ga je čitala… ali nisam bila baš sigurna da li je to taj, te počnem da čitam… da to je taj, nisam mogla da ga ostavim dok ga nisam pročitala, a posle njega sam morala da uzmem neku dečiju, tipa Čarobnjaka iz Oza, da se „izlečim“.

Roman ne preporučujem svakome. Jako teška tema, veoma dobro odrađena, po meni ni jedan horor (roman) nije ni prineti dešavanjima koja su opisana ovde, a nisu horor, nego su veoma stvarna, realistična i mogu da se dešavaju svuda oko nas.

Glavna tema je porodično nasilje i zlostavljenje deteta u najrazličitijim oblicima (emocionalno, psihičko i fizičko). Policija upada u stan i zatiče mrtvu ženu na podu, ubijenu pištoljem, dok u drugoj sobi plače beba. I krene da se odmotava klupko… začarani krug nasilja u kom žena – majka – ćerka – trpi nasilje od svoje majke, pa takav obrazac ponašanja prenosi dalje, kao majka na svoju ćerku – a onda i dalje… Ni jedna nije dovoljno jaka da ovaj krug prekine i zločin je bio neminovan kraj ovakve priče. Ali… da li je to zaista kraj? Ima li nasilju kraja? Hoće li se krug prekinuti ili nastaviti u nekom drugom obliku?

Ovo je priča i o opsesiji, o ljubavi koja to nije. Ovo je priča i o roditeljima koji žela da im deca budu/postanu ono što ona nisu. Ovo je priča o krivici, o lažima, o okrutnosti, o sebičnosti…

Mislim da je i sam POV simboličan – priča iz ugla devojčice pisana je u trećem licu, kao da se ona ’izmestila’ iz te priče. Kao da ne govori o sebi, već o nekom drugom. Kao da pokušava da zaboravi sve to i ograđuje se od tih dešavanja, te o njima i ne priča kao o svojoj prošlosti. Ona čak nema ni ime – zove se nesreća, derište, mala, ona…

Teška priča, zato što može da bude istinita. U knjizi nema eksplicitnih scena brutalnog nasilja, ali ono izbija iz svake rečenice. Tokom celog romana strepiš nad devojčicom i strahuješ kakvo li će novo zlo da joj učine. Iz svake misli zlostavljane devojčice koja ćuti, trpi, nema kome da se požali, nju niko ne vidi, neprimetna je i nevažna, svojim roditeljima, pa čak i sebi, izbija tuga, strah i patnja.

Pročitajte, ali nemojte reći da vas nisam upozorila!

Šta treba znati o knjizi:

Deo serijala – NE

Natprirodna bića – NE

Eksplicitan sadržaj – NE

POV – pisana iz prvog lica, u sadašnjosti, i iz trećeg iz ugla devojčice

Moja preporuka – DA

Ocena – 5