Đurđa Lili
BAJKA IZ PARKA
Likovi: Ivica, Marica, Tata, Veštica, Vuk, Crvenkapa, Princ, Šumska vila Mesto radnje: park
Dečak ili devojčica u izviđačkoj uniformi izgovara tekst đačke ekološke zakletve: Zaklinjem se da neću uništavati drveće, gaziti cveće, i obećavam da neću pljuvati pod u školi i kući, ni na putu. Dajem reč da neću kvariti ograde i nanositi kvar građevinarima i nikada neću bacati hartije ili ma kakvo đubre po ulici. Biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu onako kako bih želeo da drugi brane moju. Obećavam da ću biti iskren i pošten građanin.
Ulazi Marica, čuje se glasna muzika, njoj slušalice na ušima, pevuši. Marica: Slušaj Ivice, ova šetnja me je inspirisala, smislila sam pesmicu. Čuj. (skida slušalice i recituje) Spušta se jesenje veče Tata rakiju peče, Majka zimnicu sprema A mačak kraj peći drema… (viče) Ivice, Ivice!! Ma gde li se on izgubio, satima ga tražim. A možda sam se ja izgubila. Tako mi i treba kad šetam po parku sa ovim čudom na glavi. Ivice! Ivice, gde si? Ulazi vuk, trlja stomak. Vuk: Uh ala sam gladan. Jao, baš sam jako gladan… (ugleda Maricu) Draga devojčice, otkud ti sama ovde? Šta to nosiš? Marica: Nosim ovaj telefon da mogu da slušam muziku. A ko si ti? Vuk: Ja sam vuk. A zar ne nosiš još nešto? Neku korpu ili nešto slično? Marica: Ne, samo telefon. Vuk: A gde ti je crvena kapuljača? Marica: Molim? Kakva kapuljača? Vuk: (prilazi da joj šapne) Pa moraš da imaš crvenu kapuljaču, sad ja treba da te pitam kako se zoveš, ti kažeš Crvenkapa, a onda ja pitam zašto te tako zovu, a ti kažeš zbog ove crvene kapuljače. A kako ćeš to da kažeš ako nemaš crvenu kapuljaču? Marica: Ali mene ne zovu Crvenkapa, zovu me Marica. Vuk: Marica? Zašto Marica? Marica: Možda zato što se tako zovem. Vuk: Zoveš se Marica? Marica: Da. Šta je tu čudno? Vuk: Ništa, ništa, može i Marica što se mene tiče. Dobro Marice, gde si krenula? Marica: Tražim svog brata Ivicu, koji se negde izgubio. Vuk: Ivicu? Šta si opet pobrkala? Treba da ideš kod bake, da joj nosiš kolače. Marica: Nemam baku. Imam samo brata. I mamu. I tatu. On nas je poslao u šetnju i negde se takođe izgubio. Vuk: Kako sad to? To nešto nije u redu. Treba da ideš kod bake i da ja stignem tamo pre tebe, da te sačekam i pojedem. Marica: Da me pojedeš? Ne dolazi u obzir. Vuk: (tužno) Ali jako sam gladan.
Ukoliko vam se dopada početak – ceo tekst možete besplatno preuzeti na sledećem linku: Bajka iz parka (PDF) Sve moje tekstove možete slobodno koristiti za izvođenje na sceni uz obavezu navođenja mog imena na plakatima, video snimcima, najavama i svom ostalom pratećem i promo materijalu.
Leave a Reply