Uspavana lepotica

Pratite moj blog na Bloglovin-u

Rešila sam da u ovoj bajci malo promenim uloge. Zašto da uvek princeza, devojka bude ta koju spašavaju? Hajde malo neka princ bude u nevolji i neka ona spase njega. Dakle, ovako:
Posle niza godina ispunila se životna želja jednog kralja i kraljice i dobili su sina. Kao što je i običaj, kada se rodi muško dete napravljeno je ogromno slavlje. Tu se pilo, jelo i bančilo do zore. Pozvani su svi koji su nešto značili u toj zemlji. A običaj je takođe bio da se novorođenčetu donesu najbolji, najlepši i iznad svega najskuplji pokloni. Ređali su se svi redom. Ministri, kancelari, savetnici, svi po svom statusu i materijalnoj moći poklanjali su malom, tek rođenom princu, razne potrebne i nepotrebne stvari. Bilo je tu svega – od nakita iz Tifanija i od Kartijea, preko krevetića sa baldahinom optočenim zlatnim nitima, pa sve do najnovijeg bmw-a sa sve vozačem koji će biti na usluzi princu dok ne napuni osamnaest godina i ne počne da vozi (i lupa) automobile sam.
Ali, kao i u svakoj bajci, nešto je moralo da pođe naopako. Naime, kralj i kraljica su zaboravili da na veselje pozovu jednog kontraverznog biznismena. On se silno zbog toga naljutio i zarekao se da će se kad-tad osvetiti. Strpljivo je čekao godinama i godinama. A kada je princ stasao, izrastao u zgodnog mladića, njegova prilika se konačno ukazala. S obzirom da je jedan od ‘biznisa’ kojim se bavio bila i trgovina drogom, nije mu bilo teško mladog, nadobudnog i uobraženog princa navući da počne da koristi istu. Krenuo je polako, od pokojeg džointa koji bi mu isporučio uz neku od svojih devojaka za zabavu (takođe jedan od unosnih biznisa gospodina biznismena), da bi kasnije počeo da mu dotura extazi, a i koku. Princ je zaglibio dublje nego što je bio svestan.
Jednoga dana, odnosno noći, u jednom od klubova u koje je zalazio, princ sretne čuvenog biznismena. Ovaj je sedeo u separeu, okružen sa tri lepotice, plavušom, crnkom i crvenokosom, sa tompusom u debelim usnama, pečatnim prstenom, kravatom labavom, ponudio se da časti, oduševljen zabavom… (ups, pardon, zanela sam se, ovo je neka druga priča… ;)) Uglavnom, princ mu se pridruži za stolom, viski za viskijem, džoint za džointom, došlo se najzad i do šprica… Da ne bi pred gospodinom biznismenom ispao šonja, uze princ i to da proba. A biznismen se smejao u sebi – njegova osveta je konačno postignuta.
I tako se princ godinama mučio, kao ovisnik o heroinu. Plaćali su kralj i kraljica najskuplje klinike za odvikavanje. On bi se pomalo oporavio, ali ubrzo bi nastavljao po starom. Muku su sa njim mučili svi, ali pomoći nije bilo niotkuda. Sve dok ga jednog dana nisu pronašli u kupatilu, predoziranog. Život mu je visio o koncu. Majka i otac su kršili ruke. No, nije se dalo učiniti ništa. Tada kraljica odluči da preduzme poslednje mere. Pripremiše kriogenske kapsule koje su kupili godinama ranije, baš za slučaj ovako nečega. Tim naučnika je nadgledao čitav proces. Princa, njegove roditelje i još par najvernijih službenika staviše u kapsule sa namerom da ih uspavaju na sto godina. Tako i učiniše.
Godine su polako prolazile, za naše junake neprimetno, jer oni su spavali. Bankovni računi kralja i kraljice su rasli, jer su kamate bile visoke, iako je dosta toga odlazilo na održavanje njih u životu. Dvor je polako propadao, o njemu niko nije vodio računa. Postao je istorijski spomenik. Kraljičine divne manolo-blanik cipele su izlazile iz mode, kao što je zastarevala i kolekcija pc-igrica koju je kralj godinama sakupljao. Prošlo je sto godina…
Princeza susedne zemlje koja je studirala medicinu na Harvardu, postala je svetski priznati stručnjak za borbu protiv bolesti zavisnosti. Bavila se stotinama hiljada slučajeva i imala je uspeh sto procenata. Do nje je došao glas o princu i njegovim roditeljima koji spavaju stogodišnji san u kriogenskim kapsulama. Ona odluči da ih probudi i da izleči princa. Bila je izuzetno hrabra i požrtvovana u svojoj borbi sa advokatima, knjigovođama, računovođama, činovnicima i ostalom birokratijom koja joj se našla na putu. Trnovitim stazama je morala proći da bi došla do svih potrebnih dozvola i papira koji su joj trebali da bi joj dozvolili da probudi princa i njegovu svitu i da im reši njihov problem.
Konačno, posle mnogo muke i peripetija, to joj je i uspelo. Stigla je do princa. Kada ga je videla kako leži na onom stolu, onako beživotan, star preko stotinu godina, a opet tako mladolik, savladala ju je neka seta. Oči joj se napuniše suzama i ona shvati da će joj uspeh u tom poduhvatu doneti svetsku slavu. Kad se princ probudio, prvo što je ugledao bilo je lice lepe princeze pravo ispred svog. Bila je predivna. Tamnoputa, ali plavokosa, sa krupnim plavim očima i velikim… srcem, jel 😉
Ona ga, ushićena, poljubi i baci mu se u naručje. Oko njih se prolomi gromki aplauz, svih okupljenih. I ne samo njih, jer čin buđenja princa je prenosila i nacionalna televizija, te se broj gledalaca merio milionima. Kralj, kraljica i svi ostali takođe su probuđeni da nastave svoj život tamo gde su stali pre stotinu godina. Nekoliko nedelja dvor su konstanto opsedali novinari i fotografi. Svi odreda su gostovali u raznim emisijama na televiziji. Nijedan bolji i gledaniji tok-šou nije propustio priliku da pozove u goste princa i princezu ili kralja i kraljicu ili sve njih, dok su ostali ministri i konzuli gostovali po raznim lokalnim i manje značajnim televizijama.
Međutim, kao što to uvek biva, svakog čuda za tri dana dosta, pa tako i ovoga puta. Naš dragi princ i njegovi roditelji padoše polako u zaborav. Nastaviše svoje živote po starom. Princu nije bilo ni na kraj pameti da počne ponovo da koristi narkotike. Kralj i kraljica behu veoma srećni zbog toga. A šta je bilo sa princezom? Ako mislite da se udala za princa i živela sa njim srećno do kraja života, onda se veoma varate. Naravno da nije. Od celog tog slučaja ona je izvukla najveću korist. Pljuštale su stipendije i ponude za istraživačke projekte sa svih strana. Odabrala je najbolje i ceo svoj dalji život posvetila je borbi protiv bolesti zavisnosti. Postala je bogata i slavna i nije joj bilo ni na kraj pameti da se udaje i uništi svoj život.
Dakle, bio je to kraj srećan za svakog, osim za onog kontraverznog biznismena koga su nedugo posle prinčevog predoziranja uhvatili da prelazi semafor na crveno, te je svoje poslednje dane proveo u zatvoru, čekajući na izricanje kazne, koje je sudija odlagao što je duže mogao, sve dok ovaj nije umro od posledica pada niz zatvorske stepenice ili već tako nečega…