Snežana

Živeli su nekada davno, a možda i ne baš tako davno kralj i kraljica. Imali su prekrasan dvorac, mnogo sluga, nameštaj po poslednjoj modi, kupatilo sa đakuzijem i plazma tv-om u svakoj prostoriji, uključivši i malopre pomenuto kupatilo. Imali su sve, samo jedno nisu nikako mogli da imaju, a to je dete.
Pokušavali su i pokušavali godinama, ali nije im uspevalo. Konačno, kralj je rešio da potisne svoju mušku sujetu i da i on i kraljica odu na pregled u kliniku za plodnost. Tamo su dobili rezultate da im je jedina nada veštačka oplodnja. Otpočele su njihove muke i patnje, kraljica je dobijala hormonske injekcije, kralj je dobijao ogromne račune od klinike, nekoliko puta su išli na veštačku oplodnju sve dok konačno posle meseci i meseci truda, kraljica nije zatrudnela.
Ali mukama nije došao kraj. Imala je tad već ona i podosta godina, te joj zdravlje nije bilo jača strana. Jedva nekako je iznela trudnoću do kraja, ležala je u krevetu skoro svih devet meseci. A kad je konačno došao i dan porođaja, rešila je da to uradi carskim rezom. Ispostavilo se da je to bila njena velika greška. Rodila je devojčicu, prelepu, belu i rumenu, ali sama nije preživela porođaj. Njena poslednja želja bila je, ne znam zašto, ali tako je, da devojčici daju ime Snežana i tako su i uradili.
Kralj je dugo bio u žalosti, skoro pola godine, kad je rešio da se ponovo oženi jer je shvatio da ne može sam odgajati kćerku, bez obzira na sve sluškinje i dadilje koje su mu bile na raspolaganju. Oženio se, naravno, duplo mlađom od sebe, da ne bi više imao problema oko rađanja dece, ali nije računao na činjenicu da će njoj biti važan jedino fizički izgled i da neće želeti da rodi dete, da ne pokvari svoju savršenu figuru.
Godine su prolazile, Snežana je rasla, nova kraljica je sve svoje slobodno vreme, a imala ga je neograničeno, provodila na klinikama, gde je operisala šta je stigla, od nosa preko grudi pa do sala na guzi i stomaku, zatim u frizerskim salonima, kozmetičkim salonima, kod manikira, pedikira i na svim ostalim mestima gde je usavršavala svoj fizički izgled.
U doba kad nije svako ni imao internet, ona jeste, zahvaljujući bogatstvu svoga muža, te je tamo otkrila sajt pod nazivom „Hot or not“. Tu je postavila svoje slike koje su gledali drugi ljudi širom sveta i ocenjivali. Dobijala je desetku za desetkom i uskoro je postala najlepša žena na svetu. Bila je prezadovoljna sobom. Postala je zavisnik od sajta i logovala se nekoliko puta dnevno da proveri svoj rejting, koji mesecima nije padao ispod čiste desetke.
Međutim, jednog dana desilo se i ono neizbežno. Od jednog člana pomenutog sajta dobila je samo devetku. Bila je povređena. Bila je uvređena. Bila je ljuta. Odmah mu je poslala poruku sa pitanjem – zašto samo devet, šta to na njoj nije lepo, šta to ne valja, zbog čega nije dobila najvišu ocenu. Odgovor koji je dobila ju je zaprepastio. Ne da na njoj nešto nije valjalo, nego se na sajtu pojavila druga lepotica, koja vredi čak i više od maksimalnih deset bodova koliko može da se nekom dodeli. Odmah je kraljica otišla da pogleda kako izgleda ta devojka i kad ju je videla, zgranula se. Bila je to njena pastorka, Snežana.
Maćeha je bila ljuta. Bila je ogorčena. Snežanu je zamrzela istog trenutka. Dugo je razmišljala šta da radi, a onda se dosetila. Organizovaće otmicu! Snežanin otac, a njen muž, kralj, bio je truli bogataš, poslovne veze sa raznim kriminalcima nisu mu bile strane. Zaista, niko ne bi posumnjao u nju kada bi Sneža bila kidnapovana. Bilo bi toliko mnogo drugih osumnjičenih. I ne časeći ni časa, zla maćeha krene u realizaciju svog beskrupuloznog plana.
Razmišljala je dugo koga da pozove, s kim da se udruži, ko je taj koji bi pristao da otme kćerku kralja lično, princezu Snežanu. A onda joj je odjednom sinulo. Najlogičniji izbor bio je Srećko P., lokalni biznismen, vlasnik rudnika dijamanata i blizak kraljev saradnik i prijatelj. Maćeha je znala da je Srećko oduvek bio pomalo zagrejan za nju, uvek bi je ispod oka gledao kad bi dolazio u dvor na balove ili na radne sastanke sa kraljem. Osim toga, biznis mu nešto nije išao dobro u poslednje vreme, tako je načula, izgleda da mu je trebao novac. Mnogo novca.
I tako kraljica iskoristi svoju prirodnu i veštačku lepotu, te zavede mladog Srećka i on pristade na njen pakleni plan. Došao je dan otmice. Ispred škole princezu Snežanu je dočekala crna limuzina, iz nje su izašla dvojica maskiranih muškaraca i za čas savladali zbunjenju Snežu i ubacili je u automobil. Bili su to P. Ljutić i maloletni V.P. široj javnosti poznat pod nadimkom Tupko. Ljutić i Tupko su odveli devojku izvan grada, u iznajmljenu vikendicu u šumi. Tamo ih je čekao Srećko i njegov otac kog je cela družina od milja prozvala Učom, pošto je bio najstariji i najiskusniji među njima. Zaključali su Snežanu u sobu na potkrovlju i seli da se dogovore šta im je dalje činiti.
Kraljica je svaki čas zvala i raspitivala se da li su već izvršili zadatak koji im je poveren. Njen plan je, u stvari, bio da sazna gde je kuća u kojoj drže njenu pastorku da bi kasno noću otišla i zapalila je, zajedno sa kidnaperima. Nije uopšte imala nameru da ispuni svoj deo dogovora i da da momcima deo novca. Njena namera je bila da sav novac koji bi kralj isplatio za otmicu zadrži sebi, a da ukloni sve svedoke i dokaze koji bi vodili do nje. I najvažnije, tako bi se otarasila Snežane zauvek.
Ali ni Srećko nije bio glup. Znao je da se upustio u opasan biznis i rešio da se osigura sa obe strane. Sa svojim saradnicima je stražario danonoćnu da čuva Snežu, kao i da ne otkrije maćehi njenu lokaciju. Međutim, jedan od saradnika, K. Ljutić, P.-ov brat, patio je od astme, kao i od konstantnih alergijskih napada te je stalno kašljao i kijao. Maćeha je znala ovu njegovu slabost, te ga je presrela jednog jutra dok je išao do vile u kojoj su držali Snežanu. Ušla je u njegov auto noseći sa sobom svoju pudlicu. Kada je krenuo, po svom običaju, zatvorio je sve prozore da mu spoljašnji vazduh ne bi previo probleme. Ali, ovog puta opasnost nije bila napolju već unutra, u automobilu.
K. je osetio da ne može da diše, grlo mu se skupilo, na tren je mislio da će se ugušiti, a onda je počeo da kija kao sumanut. Pogledao je u retrovizor i video kako mu se sa zadnjeg sedišta smeši Snežina maćeha, držeći pudlicu u jednoj, a njegovu pumpicu za astmu u drugoj ruci. Znao je da mora da joj kaže gde se princeza nalazi, ako želi da diše.
Maćeha je pobedonosno izašla iz njegovog automobila i prešla u svoj, gledajući ga kako panično istrčava, duboko udišući svež vazduh. Morala je da požuri, jer je znala da će ovaj alarmirati svoje prijatelje i saučesnike čim dođe do daha. Međutim, sve joj je išlo na ruku. U vikendici gde je bila zatočena Snežana na straži je bio jedan krupni, visok i debeo tip, koji je iznad svega voleo dobro da jede, a posle jela i da malo odrema.
Iako je K. zvao, iako je telefon zvonio i zvonio, niko mu se nije javljao. Pretpostavio je ko je na straži. Zato je pozvao svog najboljeg ortaka da dođe po njega i njih dvojica su pojurila za Snežinom maćehom, koja je već imala veliku prednost. Ona je stigla do vile i utrčala unutra dozivajući Snežanu. Ona je strčala sa sprata i bacila se maćehi u zagrljaj pošto je verovala da je ova došla da je spase.
Sve to vreme astmatični kijavičavi otmičar i njegov prijatelj su jurili do vile. Na poslednjoj raskrsnici na izlasku iz grada stajala je policijska saobraćajna patrola. Iako su dobrano prekoračili dozvoljenu brzinu, ni na pamet im nije padalo da stanu. Policajac je zato uskočio u svoja kola i pojurio za njima. U vilu su stigli u poslednjem trenutku. K. je poslao svog prijatelja na zadnja vrata, a sam utrčao na prednja.
Sa zadnje strane kuće nalazio se bazen u koji je maćeha upravo gurnula Snežanu i držala joj glavu pod vodom, ne bi li je udavila. Kad je ugledala momka kako trči prema njoj, ustala je i nasmešila mu se. On je zbunjeno gledao u nju. Opčinila ga je svojim osmehom, jednostavno mu prišla i poljubila ga, a da on nije ni znao šta ga je snašlo. Zatim je mirno prošla pored njega, izašla iz kuće i sela u svoj automobil, dok je on sav pocrveneo.
K. je primetio da ga policajac prati, te sakrio u radnu sobu. Policajac je samo protrčao pored njega jer je kroz staklena vrata ugledao beživotno telo devojke u bazenu. Ne razmišljajući, skočio je da je spase. Izvukao ju je iz vode i davao veštačko disanje, sve dok devojka nije počela da kašlje i osvešćuje se.
Pogledala ga je umilnim pogledom i zahvalila što ju je spasao. Tog momenta je znala da se zaljubila u njega i da će se venčati. I to bi trebalo da bude kraj priče, da se zakon nije umešao u sve. Naime, Srećko, Tupko, Ljutko, Uča, Kijavko, Stidljivko i Pospanko su bili optuženi za zaveru povodom kidnapovanja princeze. Da bi se spasili robije, sva sedmorica su svedočili protiv maćehe. Ona je otišla u zatvor, a oni su dobili uslovnu kaznu koju su morali da odrade u obližnjem rudniku.
I to bi bio kraj priče.