Pitanje koje me podstaklo na razmišljanje: kako objašnjavate veru u svoje neverovanje?
Kažu vernici da ateisti treba da objasne kako mogu da ne veruju u Boga kada su dokazi za njegovo postojanje svuda oko nas. Vidiš ono tamo drvo? Ne bi ga bilo, da ga neko nije stvorio. Vidiš onog psa? I on je stvoren. Okean? Dokaz postojanja stvaraoca. Meni je nekako kad vidim drvo, ono jedini dokaz da postoji drveće. Pas je dokaz postojanja pasa, a okean okeana. Boga tu ne vidim. Možda sam neobaveštena.
Bog je takođe stvorio čoveka, nikako nije obrnuto, čovek nije mogao da stvori Boga. Stvorio je Adama i Evu, oni su koliko ja znam, imali dva sina, i jedan od njih je ubio drugog. Odakle onda svi ostali ljudi na planeti, ako su/smo stvoreni od Adama i Eve? Pa čak i da su imali i žensku decu, posle ove dvojice – da li bi to značilo da smo stvoreni incestom? Ne, kažu kreacionisti, ne treba Bibliju shvatati bukvalno. Shvataćemo bukvalno ono što želimo da shvatimo bukvalno, a figurativno ono što želimo da shvatimo figurativno. Od volje vam. Slobodne.
Isto tako evolucija, ona je samo teorija. Nije dokazano da se desila. I onda postavljaju pitanje o nekakvim „karikama koje nedostaju“ i kako je uopšte sve počelo, kako je nastala prva živa čestica od nežive? Da vam kažem iskreno – ne znam. Slušala sam i čitala naučna objašnjenja i sve je to i dalje ostalo misterija za mene. Moj um i moje znanje nisu dorasli objašnjenjima koje sam čula.
Ali logika i razum mi kažu da su naučnici u pravu. To što ja nešto ne razumem, ne znači da drugi takođe ne razumeju. Ne razumem ja ni kako radi motor sa unutrašnjim sagorevanjem pa me to ne sprečava da uđem u automobil ili autobus i otputujem gde treba. Ne razumem ni kako funkcioniše mobilna telefonija, ali znam da kad otkucam sms i pošaljem ga na neki broj, on će stići baš toj osobi kojoj sam ga namenila. Kako? Mađija neka, verovatno… ili nauka i tehnologija?
Dakle, činjenica da ne razumem neke naučne dokaze ne umanjuje njihovo postojanje. Dobra stvar kod nauke je to što ne zahteva da u nju verujete ili ne. Ona jednostavno postoji i postoje ljudi koji je razumeju. Za mene je to dovoljan dokaz. Ako bacite kamen sa zgrade, on će da padne na tlo, verovali vi u to ili ne. To se zove gravitacija i ona postoji nezavisno od bilo čijeg verovanja. Možete je proglasiti ‘teorijom’, kao teoriju evolucije, to ni malo neće osporiti njeno postojanje.
A da li bi Bog postajao ukoliko niko u njega ne bi verovao? Kad bismo zamislili da su svi ljudi na planeti ateisti – da li bi postojao Bog? Mislim da je na to pitanje lako odgovoriti – postoje li Zevs, Perun, Ra, Tor, Amon, Aton i ostali? Verovatno bi većina rekla kategorički NE! A zašto, kad su nekad postojali? Ili nisu postojali nikad, postojalo je samo verovanje u njih? U čemu je onda razlika Hrista, Jehove, Alaha i ostalih koji su danas u opticaju?
Osim toga, nekad su ljudi bili mnogobošci, danas su religije monoteističke – nastavi niz…
Dakle, svuda oko mene vidim dokaze da Bog ne postoji.
Ne verujem u „drugi svet“. Tužno, ali ne verujem. Postoje neki ljudi koji više nisu ovde, sa mnom, i koje bih tako jako želela ponovo videti, dodirnuti, razgovarati sa njima. Želela bih verovati da su „tamo negde“ i da ćemo se jednom opet sresti. Ali logika i zdrav razum mi kažu da se to jednostavno neće desiti. Postoji samo ovaj svet i ovaj život. Misli u našim glavama. Kad umreš, prestaneš da postojiš. Nema više tela, nema više mozga, nema više razuma, nema više misli. Kao ugašen televizor… Da, reći će neko, i kad ugasiš televizor, program i dalje postoji, emituje se, ide u etar. I sa tim se slažem – postoji, ali za nekog drugog, tvoj televizor je ugašen i na njemu je samo tama…
No, ja ne bih bila ja kad ne bih dozvolila da i drugi ljudi imaju svoje mišljenje. Pođimo od pretpostavke da je sve što sam ovde do sad rekla – pogrešno. Postoji Bog i on će nam svima jednom suditi.
Zar mislite da bi on sudio po tome u šta ste verovali, šta ste govorili i koje ste rituale poštovali, a ne po „delima vašim“? Recimo, kaže Bog ovako: „Aha, živeo si osamdeset godina, nisi postio na Veliki petak i Badnji dan, orao si njivu na zadušnice, slavio si mrsno posnu slavu, kad ti je pop svetio vodicu dao si mu samo petsto dinara, a imao si hiljadu u novčaniku, video sam, ja sam Bog. Marš u pakao! Uopšte nema veze što si živeo pravedan život, nikog prevario ni povredio namerno nisi.“ Sledeći: „Ubio si dvanaest ljudi, silovao trideset i dve žene i prebio šest, ali u zatvoru si se iskreno pokajao, prihvatio Hrista kao svog spasitelja i zato zaslužuješ raj. I dajte mu one obećane device… a, šta, to nije ta vera? Oprosti, ništa od devica…“
Zar vam treba Bog koji je Otac svim ljudima, a šta napravi svom najrođenijem sinu? O ostalima da i ne govorim. Koji bi to otac dozvolio da mu decu ubijaju, siluju, spaljuju… Šta kažete – sve je to za naše dobro, lekcija za nauk i za bolji život na onom svetu? Tako se i deca vaspitavaju. I mi dozvoljavamo našoj deci da greše, tako ih spremamo za život. Pa koji će to otac dozvoliti da dete padne sa litice da mu pokazao da ne ume da leti?
Zar je pravedan Bog koji neće primiti u raj bebu koja je umrla u drugom mesecu života samo zato što nije krštena?
Taj vaš Bog u kojeg verujete i u kojeg se kunete, nije ništa drugo do običan nasilnik, ljubomorni osvetnik i veliko zlopamtilo. Kakvu to ljubav propoveda, jer ja je ne vidim. Bolje je po vas da sam ja u pravu i da ne postoji, jer ako postoji, najebali ste svi redom na „strašnom sudu“, jer „niko nije bez greha“.
Ako postoji Bog, hoću li „goreti u paklu“ ja koja sam se usudila da sumnjam, da razmišljam svojom glavom, ali poštujem sve moralne norme koje svaki čovek treba da ima, ili razni mizoginisti, homofobi, otimači teško zarađenog novca od sirotinje pod okriljem i zaštitom crkve, pedofili, zlostavljači životinja, serijske ubice, masovne ubice, silovatelji, ratni zločinci i ostali koji veruju…
Ja, jer sam ja ateistkinja i antihrist i sluga sotonin i šta sve još ne čuh o sebi…
Leave a reply