- Disksvet 4
- Smrt 1
- Prvo izdanje 1987.
- U Laguni 1999.
- Prevod: Dejan Papić
„Mort“ je četvrta knjiga Disksveta Teri Pračeta, i prva podserijala (ciklusa) o Smrti. Likovi su: naravno Smrt (Death), zatim Mort (Mort), Izabela (Ysabell), Albert (Albert), konj Binki (Binky) i Keli (Keli); ima ih naravno još, ali ovo su uglavnom oni važni 🙂
Priča počinje kada Mortov otac zaključi da ovaj nije baš sposoban da nasledi porodični biznis na farmi i odluči da ga odvede na lokalni „sajam zapošljavanja“ kako bismo danas to nazvali. Ni jedan esnaf ne želi da izabere mršuljavog i naizgled smotanog dečaka, ali on ne odustaje od nadanja. I kada u ponoć sat već počne da otkucava poslednje sekunde, pojavljuje se niko drugi do Smrt lično, i uzima Morta za svog šegrta.
Mort odlazi sa Smrti u njegovu kuću, upoznaje slugu Alberta i usvojenu ćerku Izabelu. Smrt ga vodi sa sobom na putovanja i uči ga poslu. Upozorava ga da je njegovo samo da uzme život, koji je već završen, i da nikako ne sme da se igra sa sudbinom. Naravno, da ga je Mort poslušao, ništa zanimljivo se ne bi desilo. Ali šegrtu je bilo žao da oduzme život petnaestogodišnjoj princezi, odluči da umesto toga uzme život muškarca koji je došao da izvrši njeno ubistvo. I tad se sve zakomplikuje.
Za to vreme Smrt odlazi u Ank-Morpork, da doživi nova iskustva – napije se, pleše, kocka se, zaposli se… sve što običan smrtnik radi, u želji da im se što više približi i shvati ih. Mort, uz pomoć Izabel, pokušava da popravi nered koji je napravio…
I dalje neću da vam prepričavam, čitajte sami 😉
Ako nikad niste čitali Pračeta, pojasniću – Smrt je lik u dugačkoj crnoj odori, nosi sa sobom kosu kojom prekida vezu između čoveka i ovog sveta, i šalje živote u neku drugu dimenziju, i on je, pa, što je i logično, kostur 🙂 Pojavljuje se često, mislim da nema knjige o Disksvetu u kojoj ga nema, ali „Mort“ je prva od pet u kojima je baš glavni lik oko kog se vrti cela priča. On govori vrlo posebnim glasom, što je u knjigama prikazano drugačijim fontom. Njegov posao nije da ubija, on jedostavno „žanje duše“. Ima sobu punu peščanih satova na kojima vidi kad je kome isteklo vreme i tad ode po njega.
Jedan je od meni omiljenih Pračetovih likova, tj. njegova antropomorfna personifikacija je uvek zabavna. Totalno odsustvo shvatanja smrtnih ljudi, ali uvek u pokušaju da ih razume je ono što ovom liku daje veliku dozu simpatičnosti. Njegov sluga Albert je stereotip britanskog batlera, što ga ne sprečava da bude neuobičajen lik. Mort je simpatični tinejdžer koji se našao u nezahvalnoj situaciji. Dobio je zaista odgovoran posao, ali kao i svaki klinac, često napravi veoma glup izbor. Da li bi neko od nas umeo/ mogao to bolje? Biti šegrt Smrti, sigurna sam da nije ničiji prvi izbor karijere 😀
Šta treba znati o knjizi:
Deo serijala – DA
Natprirodna bića – DA
Eksplicitan sadržaj – NE
POV – pisana iz trećeg lica, sveznajući autor
Moja preporuka – DA
Ocena – 5*
Leave a reply