Lepotica i zver

Bio jednom jedan siromašan čovek, koji je imao tri kćerke. Radio je kao noćni čuvar nekog stovarišta, a žena, majka devojaka, je bila nezaposlena. Stalno je kukala kako nema novaca, šetala po kući sa viklerima u kosi i u izlizanom plišanom bade-mantilu koji je smrdeo na duvan. Dve starije kćerke su bile ružne kao crni đavo. Večito se oblačile u široke farke i karirane košulje, iz patika nikad nisu izlazile i šišale se na kratko.
Za razliku od njih, Leposava, treća, najmlađa kćerka bila je slika svog imena. Lepa, kao što kažu, kao slika. Takođe je i volela da se doteruje. Svaki bedni dinar džeparca koji bi dobila trošila je na odeću i šminku. Uvek je bila doterana po poslednjoj modi, našminkana, nafrizirana. Mama i sestre su joj se smejale i ne jednom pitale za koga li se ona tako doteruje, da ne čeka možda princa na belom konju. A ona bi odgovarala da će njen princ kad-tad stići, ali ne na belom konju, nego u crnom audiju i da ona nikad ne zna kad će taj momenat biti, te da uvek mora biti lepa i sređena u slučaju da on naiđe.
Na drugom kraju grada, odrastao je mladić takođe u siromašnoj porodici. Ćale mu je bio notorni alkoholičar, keva večito bolesna, depresivna, na lekovima. Bilo je dana kad je kao dečak bio čak i gladan, jer niko nije brinuo o njemu. I kako to obično biva, tako nesređen i nesrećan upao je u loše društvo. Počeo je da se bavi lopvlukom, prvo džeparenjem, na sitno, a onda kako je rastao tako je i njegov apetit ka novcu rastao, pa samim tim i kriminalne aktivnosti.
Nabavio je pištolj, pljačkao ljude, obijao trafike i menjačnice. U jednom bliskom susretu sa policijom, metak mu je okrznuo obraz. Nije mogao da ode kod lekara, jer bi se odmah saznalo odakle mu rana, te je pustio da sama zaraste. Ožiljak na obrazu bio je ružan, preružan, ali je davao njegovom i inače markantnom licu još opasniji izgled. Plašili su ga se svi. Oni koji ga nisu znali, plašili su se njegovog lica, a još više su se plašili oni koji ga jesu znali, znajući njegova dela. Postao je glavni mafijaš u gradu. Iza leđa su ga prozvali Zver, delom zbog izgleda, a delom zbog toga što je zaista umeo da se ponaša kao zver.
Jednog dana morali su se ukrstiti putevi Lepe i Zveri. Ona se taman spremala za izlazak, bila u poslednjoj fazi šminkanja, kada se crni audi zaustavio pred njihovom kućom. Dah joj je zastao. Iz automobila je izašao visok, crn, atletski građen momak, sa gadnim ožiljkom preko lica. Pošao je pravo u njihovu kuću. Lepa je krišom virila u dnevnu sobu gde je momak razgovarao sa njenim ocem. Stavio je na sto nekoliko stotina evra i kažiprstom ih gurnuo ka ocu. Ona je shvatila da on želi da opljačka stovarište na kom je ćale radio, te da mu je potrebno da ovaj okrene glavu u stranu. Ćale je uzeo ponuđen novac i brzo ga strpao u džep. Znao je da tako mora. Niko se ne bi usudio da ne učini ono što Zver zatraži, mogao je da prođe i gore, ovako je bar zaradio.
Lepa je u tom momentu rešila da se pojavi. Ušla je u sobu gde su dvojica muškaraca sedela i razgovarala, kao da nema pojma šta se dešava. Kulturno se javila i prošla do kuhinje gde je otvorila vrata frižidera iz kog joj je kao nešto trebalo. Osećala je pogled na sebi i znala je da se mladiću veoma sviđa ono što je video. On je ustao i nakašljao se. Pozdravio je njenog oca, zahvalio se na saradnji a onda se džentlmenski naklonio i Lepoj. Pogledao ju je pravo u oči, a u njoj je sve zadrhtalo od nekog čudnog osećanja, od žudnje pomešane sa strahom. Kao slučajno, pomenuo je klub u kom će biti te večeri i ona je znala da je to poziv upućen baš njoj.
Sat ili dva kasnije, već je bila u klubu. Primetila ga je u separeu, koji je bio pomalo odvojen i mračan i zadimljen, ali ona je prepoznala svetlucanje njegovih očiju i znala da je prate gde god se okrenula. Nije dugo prošlo, a za njen sto je stiglo piće – od gospodina iz separea. Zahvalila mu se, a nešto kasnije stigao je i poziv da mu se pridruži. Sela je sa njim i otkrila da se iza grube spoljašnjosti krije usamljeno srce. Bio je šarmantan i duhovit i za čas ju je očarao. Počeli su da se viđaju, naravno krišom od njenih roditelja, kao i od njegovih partnera.
Kada je nekoliko dana kasnije opljačkano stovarište gde joj je ćale radio i odneto robe u vrednosti od više stotina hiljada evra, njenom ocu nije falila ni dlaka sa glave. Bio je ispitivan u policiji, nekoliko meseci je trajala istraga, ali nisu mogli da pronađu vezu između portira i pljačke. Zaključili su da je nesrećni čovek samo bio u pogrešno vreme na pogrešnom mestu i prestali da ispituju. Slučaj je zatvoren, a život njihove porodice se vratio u normalu.
Zver i Lepa su tek mesecima kasnije počeli da se pojavljuju zajedno na javnim mestima, kada je čitav slučaj već odavno zaboravljen. Nikom nije palo na pamet da posumnja da ima neka veza u tome što se kćerka portira zabavlja sa mogućim počiniocem krađe. Čak i ako je neko posumnjao, sačuvao je to za sebe, znajući šta se dešava onima koji se usude da prstom upere u Zver, po ma kom osnovu. Prošla je čitava godina, a njoj nije dosadio lagodan život pun para, vožnje audijem, sitnice koje joj je Zver stalno kupovao. Ni njemu nije dosadilo njeno cvrkutanje, zvonki smeh svakoj njegovoj šali i izraz oduševljenja na njenom licu koji se pojavljivao svaki put kad bi dobila nešto na poklon, ma kako to sitno bilo. Odlučili su da se vere i da počnu zajednički život.
Jedino što Lepa nikad nije smela da učini jeste da pita odakle sav taj novac, ko to često zove u sred noći i gde on to odlazi, ponekad u najvećoj žurbi, a da je nikad ne vodi sa sobom. Mama i sestre su bile zapanjene činjenicom da je Lepa dočekala svog princa u audiu. Isprva su je ispitivale kako može biti s njim, kako može da poljubi ono ružno lice, ali se ona samo smešila ili bi im krišom namignula. Kada su počeli da stižu pokloni od Lepe, kada su ručali i večerali po restoranima, kada su letovali u najlepšim i najboljim hotelima, prestali su da zapitkuju.
Ćale, keva i sestre su bili presrećni što je njihovoj mezimici i ljubimici tako lepo išlo u životu. A šta je dalje bilo? Da li se desilo nešto čime je Zver morao da plati svoje kriminalom stečeno bogatstvo, da li je Lepa ostala sama, bez ičega, osim svoje fizičke lepote? To već nije deo ove bajke, taj deo priče nećete čuti, jer ne postoji. Kraj.

Leave a Reply

Comment
Name*
Mail*
Website*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.