Pratite moj blog i preko Bloglovin-a
Volim miris nove knjige. Novac radije trošim na knjige nego na neku firmiranu odeću. Za poklon najviše volim da dobijem knjigu. Takođe, najviše volim da poklonim knjigu. Mnogi moji prijatelji i prijateljice vole da čitaju. Zato kad se približi nečiji rođendan pravac na sajt knjige pravac, izaberem nešto po njenom/njegovom ukusu i još nikad nisam pogrešila.
Volim da čitam jer su knjige bekstvo od svakodnevice. Sve slobodno vreme koje imam, provela bih čitajući. U knjigama živim hiljade tuđih života. Ponekad mi se život u knjizi učini boljim od mog sopstvenog. Bar na nekoliko sati mogu da budem neko drugi, a ne ja. Koliko li sam se samo puta čak i zaljubila u glavnog (ili sporednog) junaka neke knjige. Oni su za mene stvarni, možda čak i stvarniji od nekih ljudi koji zaista postoje.
Knjige predstavljaju neki sasvim drugi svet. Kad čitam mogu da budem hiljadama kilometara daleko odavde. Mogu da odem na mesta na koja nikad stići neću u realnosti. I ne samo mesta – i vreme može da bude neko drugo. Mogu da upoznam svet kakav je bio stotinama godina ranije. Ili da ga zamislim u nekoj budućnosti. Mogu sve što hoću. Knjiga je drugi svet.
Mojoj nesanici prijaju knjige, više nego filmovi i serije na tv-u. Kada pročitam celu knjigu, osećam kao da je deo mene zauvek ostao tamo. Osećam se prazno i ne znam šta bih sa sobom, kao da sam ostavila nekog dragog prijatelja. Mnogo mi je žao što sam pročitala neke knjige, jer bih želela da ih čitam ponovo prvi put…
Srećom, uvek ima i onih nepročitanih u koje jedva čekam da se zadubim i da ne izlazim do sledećeg jutra!
Leave a reply