Ja mrzim internet
„Ja mrzim internet“ je roman koji je napisao Džaret Kobek. To je roman o San Francisku. Ali nije običan roman. Ono što je meni najzanimljivije jeste činjenica da ova knjiga nema priču. Da, dobro ste pročitali – nema priče. Nema radnje uopšte. Ne postoji način da vam je prepričam služeći se onim klasičnim – glavni lik je taj-i-taj, njemu se desilo to-i-to. Dakle, priča ne postoji. Ima likova koji se pojavljuju i ponavljaju, ali priča nije o njima.
Na početku petog poglavlja, pisac kaže da je glavni lik ovog romana Džek Kirbi. Ali on se uopšte ne pojavljuje nigde na stranicama. Džek Kirbi je stvorio strip likove kao što su Kapetan Amerika, Osvetnici, Tor, Loki, Ajronmen, Hulk, Antmen… (nama poznati kao Marvelovi likovi, ukratko). Ali, on je radio kao honorarac, tako da sve što je stvorio nije pripadalo njemu, nego je ta njegova intelektualna svojina pripadala Marvelu, te Džek nije imao nikakav udeo, ni zakonsko pravo, u profitu koji je kasnije zarađen na ovim stripovima. Dakle, glavni lik romana se uopšte ne pojavljuje u romanu, samo ga autor pomene da nam kaže da je to glavni lik 🙂
Svrha likova u „Ja mrzim internet“ je da daju nit onome što je Džaret želeo da kaže o internetu. Naći ćete anegdote vezane za „Silikonsku dolinu“, pročitaćete zanimljive činjenice i razmišljanja autora na temu interneta, jutjuba, društvenih mreža, sporta, religije, odnosa prema ženama, rasizma, politike (uglavnom američke), umetnosti, književnosti, sf-a, Tolkina, ef-a, ljubavnog i seksualnog života vampira, vukodlaka, veštica i ostalih natprirodnih bića… Neke su zanimljive, neke su samo autorove misli i kritike na račun tehnologije, potplaćenih radnika trećeg sveta, tehnoloških kompanija, društvenih mreža koje mnogi koriste da bi bili nasilnici, hejteri i da bi imali gde da promovišu svoj govor mržnje pod izgovorom „slobode govora“.
U knjizi ima mnogo ponavljanja. To je nešto što čitaoci generalno zameraju, ne samo Kobeku, nego i inače. Ja sam neko ko uživa u tome (ako se ne pretera, a treba zaista jaaakooo paziti da se ne pretera). Primer: ukoliko osoba ima eumelanin u donjem sloju epiderma, njena koža će biti tamnije boje. Što više eumelanina, to tamnija. Tako da Džaret Kobek koristi ovu rečeničnu konstrukciju svakog puta kad pretstavlja nekog od novih likova – da li je ili nije imao eumelanina u donjem sloju epiderma. 🙂
Pisac ove knjige je bestidan, urnebesan, zajedljiv, domišljat, bahat. I licemeran. On sam kaže da je njegov roman loš. „Ovaj loš roman, zamišljen da bude moralna pouka na temu interneta, napisan je na kompjuteru. Vi sad trpite razjareno moralisanje licemernog pisca koji profitira na plodovima tuđeg rada.“
Dakle – „Ovo je krajnje zbrkana knjiga sa glavnom ličnošću koja se nigde ne pojavljuje. Radnja, kao i u životu, nema nikakav rasplet, ali zato izaziva emocionalnu patnju bez ikakvog dubljeg značaja.“
Čitajte, na sopstvenu odgovornost
Šta treba znati o knjizi:
Deo serijala – NE
Natprirodna bića – NE
Eksplicitan sadržaj – NE
POV – pisana iz trećeg lica
Moja preporuka – DA
Ocena – 5
Leave a reply