Đavo je moj drug – Marko Vidojković
Ovo je drugi roman Marka Vidojkovića, i nastavak je „Plesa sitnih demona“, a prethodi „Pikavcima na plaži“ i „Sve Crvenkape su iste“. Glavni junak je Boban Šestić, srednjoškolac koji odrasta u Beogradu devedesetih. Ove Markove knjige su mi zanimljive iz razloga što sam i ja odrastala, i išla u srednju školu čuvenih devedesetih (doduše u Novom Sadu, a ne u Beogradu), ali me je ipak podsetio na moje srednjoškolske dane 🙂
Boban Šestić je usamljeni i buntovni mladić koji odrasta u jednom specifičnom socijalnom miljeu. Suočava se sa različitim iskušenjima koja donosi život, a koja su negde ista, a opet toliko različita za svakog pojedinca. Pisac piše veoma osobenim stilom, koristi ’ulični’ jezik devedesetih, te svojim čitaocima veoma autentično prikazuje to doba i dešavanja tih godina. Ne upliće mnogo politiku, dešavanja u državi i svetu se provlače samo u pozadini. Akcenat je na odrastanju jednog maturanta i njegovim doživljajima. Kroz specifičan humor i pokoju psovku, Marko nam daje karakterističnu sliku jedne mladosti i odrastanja.
„U pitanju je bilo ’76 godište i još te davne 1991. se videlo da je ta generacija potpuno promašena. Bili su nekako mutavi i bezlični i da ih sve pobiješ jednog dana, ostatak sveta ne bi primetio nikakav nedostatak…“ 😉
Šta treba znati o knjizi:
Deo serijala – DA (ima još nastavaka, ali može da se čita i kao zaseban roman)
Natprirodna bića – NE
Eksplicitan sadržaj – DA (psovke i seksualne scene)
POV – pisana iz prvog lica, lik Bobana Šestića
Moja preporuka – DA
Ocena – 4
Leave a reply