Jednostavno je tako

Možete da ih volite ili mrzite,
možete da ih razumete ili da se plašite,
možete da ih opravdavate, osuđujete, prihvatate, ne primećujete…
možete čak i da se pridružite…

ali MORATE da shvatite da postoje, da postoje LJUDSKA PRAVA
i svako ima PRAVO da traži da se njegova PRAVA poštuju
i niko nema PRAVO da mu to PRAVO uskraćuje

U Ustavu Republike Srbije piše (MM kaže – piše i na tarabi, al ipak mislim da bi se Ustav trebao poštovati više nego tamo neka taraba) da svako ima pravo na slobodu mišljenja, govora, okupljanja…
Ako ste recimo spremačica i radite za platu manju od tzv. minimalca, imate PRAVO da se bunite, i ja ću vas u tome podržati.
Ako ste prosvetni radnik i ne želite da vam uskraćuju dnevnice za izlete, ekskurzije i rekreativne nastave, imate PRAVO da protestujete, i ja ću vas u tome podržati.
Ako ste dobili otkaz zato što ste trudni, imate PRAVO da tražite svoje PRAVO i ja ću vas u tome podržati.
Ako ste samohrani roditelj i živite na ivici egzistencije, imate PRAVO da organizujete miting, i ja ću vas u tome podržati.
Ako nosite žute patike i zbog toga vas šikaniraju, ponižavaju i maltretiraju, imate PRAVO da izađete na ulicu i da protestujete, i ja ću vas u tome podržati.

Vaše PRAVO ograničeno je samo PRAVIMA ostalih građana i građanki ove države.

Niko ne sme da drugome brani i uskraćuje njegova prava. Pogotovo nasiljem.

To bi bio odgovor na pitanje „Zašto ONI paradiraju?“ Nadam se da sam bila dovoljno jasna, a sad nastavljam dalje, u pokušaju da objasnim nebuloznost paralele između ’’pedera’’ i recimo ’’pedofila’’.

Pedofili ne mogu i ne smeju i neće ’’paradirati’’, nikad, jer ono što oni rade ne spada više u domen ljudskih prava, već u krivično delo. Ne mogu da traže PRAVA pedofili, ubice, silovatelji, ratni zločinci, zlostavljači bilo koje vrste, kriminalci i ostali. Ne možeš da tražiš PRAVO da povređuješ drugo biće (ne samo ljudsko). Jer to već spada u onu rečenicu gore – ograničeni smo PRAVIMA drugih.

To vam je odgovor na ono „Danas pederi, sutra pedofili…“

Ajmo dalje za iste pare, to jest za džabe, samo se nerviram, al nema veze. Na šta još imate pravo, a na šta baš i ne.

Ako ste recimo direktor/ica osnovne škole i dolazite na posao u japankama, to možda nije kulturno, ali svakako imate PRAVO na to.
Ako ste recimo spremačica i radite svoj posao u mrežastim čarapama i cipelama na štiklu, to možda nije praktično, ali svakako imate PRAVO na to.
Ako imate recimo 75 godina, a venčali ste se sa nekim od 35, to je možda drugima odvratno, ali imate PRAVO na to.
Ako ste recimo sveštenik, a vozite Zastavu, a ne BMW-a, to možda nije uobičajeno, ali imate PRAVO na to.
Ako ste recimo ministar u vladi Republike Srbije i dolazite na posao javnim prevozom, to možda nije moguće, ali svakako imate PRAVO na to.
Ako ste recimo žena i imate svoje mišljenje, to možda nije slučajno, ali imate PRAVO na to.

Ako ste na primer navijač i želite da bijete pripadnike druge navijačke grupe, na to nemate pravo, jer i oni imaju svoje pravo da ne budu deo obožavalaca vašeg kluba.
Ako ste na primer maloletni delikvent nemate pravo da napadate ljude na železničkim stanicama, jer i oni imaju svoje pravo da neometano čekaju svoje vozove.
Ako ste na primer jedan običan nasilnik i zlostavljač, nemate pravo da ugrožavate zdravlje i život članovima svoje porodice, jer i oni imaju pravo da žive srećno i uživaju u svom detinjstvu.
Ako ste na primer srBski patriJota i želite da sprečite gej paradu, na to nemate pravo, jer i oni imaju svoje pravo da biraju da ne budu ono što vi, tradicionalno, smatrate za normalno…

Jesam li sve jasno objasnila? Ima li neko da nije saglasan sa ovim gore navedenim?

E sad, malo ŠBBKBB… Kako bi to izgledalo kad bismo svi mi, kad nam se nešto ne dopada, uzeli malo bezbolnu palicu u ruke i krenuli da njom rešavamo stvari? Koga biste malko dohvatili, samo kada biste smeli?

Da krenemo iz kuće, pa recimo ženu, jer nije skuvala ručak, majku li joj bezobraznu. Ili muža, popio pola plate u kafani, sad će da vidi svoje. Dete je dobilo jedinicu, tras. I nastavnika koji mu je istu dao, sram ga bilo, on mom detetu tako… Komšija je okrenuo oluk tako da sva voda ide u moje dvorište, e neće ga majci. A onaj s druge strane, njegova je kuća viša nego moja, ne može, bam.
Pa da nastavimo redom, prodavačica mi slučajno vratila manji kusur; vlasnik prodavnice jer je sve skupo; poštar što donosi samo račune; tv-mehaničar jer je obećao da će danas popraviti tv, a još ga nema; šef jer me nervira; kolega jer me i on nervira; sudija na fudbalskoj utakmici, uvek sudi za protivnički tim; profesor kod kog stalno padam ispit; ljudi iz osiguravajućih društava koji non-stop zovu na telefon baš kad imam goste; prijateljica kojoj zavidim jer je u životu bolje prošla nego ja…
Svi zaslužuju dobre batine.

Al ne mogu da ih dobiju, to nije društveno prihvatljivo. Zato, haj’mo svi na paradu, tamo smemo da bijemo gejeve, jer to je dozvoljeno, mi smo većina a oni nisu normalni. I nemaju pravo da budu srećni. Zašto da neki tamo peder nema ženu da mu zvoca? Zašto su lezbejke bolje od mene pa ne moraju da trpe pijanog muža kad dođe nervozan kući? Hajde da sve naše frustracije i nezadovoljstvo običnim, prosečnim, tužnim i nesrećnim životima iskalimo na pederima, jer to smemo, to će nas samo učiniti herojima u očima okoline koja je isto tako zatrovana i zatucana kao i mi, kao što smo i mi ograničeni u našim malim mozgovima oblikovanim zakonom većine…