Izazov za jul – Milorad Pavić “Predeo slikan čajem”

„Predeo slikan čajem“ Milorad Pavić

Evo jedne veoma neobične knjige, kao što su uostalom, sve Pavićeve. Moj prvi ’susret’ sa ovim piscem bio je u srednjoj školi, kada je njegov „Hazarski rečnik“ dodat u lektiru. Nastavnica nam je rekla, citiram: „Ako hoćete čitajte, ako nećete ne morate. Ja da ga obrađujem sa vama na času – ne pada mi na pamet!“ i meni je ovo bila sasvim dovoljna preporuka da počnem da čitam Pavića. I počela sam od Hazarskog rečnika, koji ne mora da se čita redom, nego bukvalno kao rečnik, možete da birate pojmove koje želite. Na kraju će vam ipak čudesno sve biti jasno i priča će se posložiti. Zatim sam čitala „Unutrašnju stranu vetra“, koja može da se čita na dva načina. Primerak koji sam imala je tako i štampan, sa jedne strane priča o Heri, a sa druge priča o Leandru – pa čitajte prvo koju vam drago.

I „Predeo slikan čajem“ je napisan (i može se čitati) nelinearno. Mislim da su ostale Pavićeve knjige ’normalne’ (ispravite me ako grešim).

Dakle, ovo je knjiga u obliku ukrštenih reči, te može da se čita vodoravno ili uspravno. Ako čitate redom, dakle vodoravno, dobićete čitavu priču o Atanasu Svilaru (ili Razinu kakogod), ispresecanu ostalim događajima, takođe bitnim za celu priču. Ako pak odlučite da čitate uspravno –  redom poglavlja obeležena istim brojem, dobićete šest različitih priča, u čijem centru je opet Atanas, ali pratićete ga kroz sudbine ostalih likova. Slika u prilogu 🙂

Glavni lik je sredovečni arhitekta, kojem ne ide baš najbolje u životu, pa kreće na planinu Atos u potragu za svojim ocem koji je nestao u drugom svetskom ratu. Njegova potraga je centar svega, ali što više otkriva, to manje zna. Svako novo saznanje, donosi mu (a i nama kao čitaocima) novu zagonetku koju treba rešavati. Pavić piše pesnički. Njegovi opisi su čudnovati i čudesni. Rečenice pokatkad završava predikatom, što vam daje izvesnu notu arhaičnosti. Zaplet nije predvidiv, zaplet na momente čak i ne postoji, samo priče koje se nižu jedna za drugom i koje se tek na samom kraju u glavi čitaoca poslože – bez obzira kojim redom ih je čitao.

Iako poslednjih godina čitam isključivo radi zabave i izbegavam ’teške’ knjige, bilo je lepo ponovo se vratiti Paviću. Ostao mi je u dobrom sećanju iz srednjoškolskih dana i nije me sećanje izneverilo – zaista je dobar.

Šta još treba znati o knjizi:

Deo serijala – NE

Natprirodna bića – NE

Eksplicitan sadržaj – NE

POV – većim delom iz trećeg lica, delom iz prvog

Moja preporuka – DA

Ocena – 4

Leave a Reply

Comment
Name*
Mail*
Website*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.