#bacipriču 4
muž i džinovske vaške, u predvorju, skida veš sa konopca
Bilo je veče, kroz predvorje palate čuli su se koraci. Neko u visokim štiklama je užurbano hodao, skoro trčao. Odjekivalo je kroz celu palatu. Stigla je kraljica, svi su znali. Posluga se uspaničila. Znali su da treba da je sačekaju u špaliru, i potrčali su da stignu. Ali ona je odmahnula rukom batleru, dajući mu do znanja da joj ovog puta ne treba ta ceremonija. Posluga je odahnula.
„Gde mi je muž?“ – pitala je batlera.
„Kralj? Pa on je… ovaj… mislim da je…“
„Ne zamuckuj mi tu i ne pravi se naivan!“ – viknula je ona. – „Gde mi je muž? Kralj, da. Opet ga štitite?“
„Ne, ne… svetla kraljice…“ – batler se sagnuo do zemlje, poklanjajući se. „Ne krijem ja ništa. Samo sam…“
„Jasno mi je!“ – kraljica odmahnu rukom i krene sama da traži svog muža. Našla ga je u dečijoj sobi, kako čita knjigu princu i princezi, trogodišnjim blizancima. Taj prizor ju je smirio. Već mesecima je sumnjala da je kralj vara, zato je dolazila kući u neobično vreme, upadala mu u kancelariju, pratila ga na ručkovima… sve to ne bi li ga zatekla u preljubi.
Ali i ovog puta je bio spreman i nije ga uhvatila na delu.
Poljubila ga je, a zatim i već snenu decu. Sačekala je par minuta da on završi sa pričom i oni zaspu. A onda su njih dvoje zajedno krenuli ka spavaćoj sobi.
Prošli su pored prozora, i ugledali jednu od služavki kako skida veš sa konopca. Bila je vrlo mlada i lepa. Kralj je zagrlio svoju ženu, kraljicu, a usput je namignuo devojci. Ona je prevrnula očima, ali tako da on ne vidi.
„O bože, ovi članovi kraljevske porodice su dosadni kao džinovske vaške.“ – pomislila je, odmahnuvši glavom i nastavivši da radi svoj posao za koji je bila i premalo plaćena.
Leave a reply