U ovom osvrtu ima nekoliko spojlera, tako da – odlučite sami hoćete li čitati ili ne!
Dakle, knjiga sjajno zamišljena, a katastrofalno realizovana. Zato tri zvezdice. Iz nekih aspekata zaslužila svih pet, a iz nekih ni jednu.
Radnja je zanimljiva i dinamična, to je ono što je dobro. Likovi bi mogli da budu bolji, tačnije dobro su zamišljeni, loše odrađeni, svi nekako isti, slični, previše stereotipni i jednodimenzionalni. Muškarci su snažni, hrabri, junaci, a usput i šovinisti; žene slabe, pasivne i treba im zaštita jakih muškaraca (osim ako su veštice)! Bljak.
Dopada mi se „izlet“ u narodnu književnost, veoma je maštovito. Žarko Perunović je očigledno Marko Kraljević i nije piščeva namera ni bila da to sakrije (ako jeste, loše je to uradio), kao ni lik Miloša Vojnovića. Ono što je skoro totalno nečitljivo jeste baš taj deo gde pisac koristi naše epske pesme. Na trenutke ulazi u deseterac, pa izlazi iz njega bez ikakvog smisla i potrebe, meša arhaičan i svakodnevni govor čak i u istoj rečenici (ne jednom, stalno je tako), aorist koristi i kad treba i kad ne treba (a uglavnom ne treba). Dakle, ako je već krenuo da nam prepričava epsku poeziju i trebalo je da ostane na nivou prepričavanja, a ne ovako ni tamo ni ’vamo.
Pošto je radnju priče smestio u izmišljeni svet kojim vladaju staroslovenski bogovi (to je deo koji mi se sviđa, mislim da je malo literature zasnovane na slovenskoj mitologiji, a ona itekako zaslužuje da bude prikazana), dakle – ako svetom vladaju Perun, Dajbog i ostali – odakle onda junacima replika poput „mili bože čuda velikoga“ i sličnih, koje jesu iz epskih pesama, ali ne uklapaju se u mitološki svet koji je osmislio Gajić.
Ono što mi je posebno smetalo jeste reč ’bogalj’, koja se ponavlja nebrojeno puta. Okej, okej, reći ćete tako se nekad govorilo, to je bila narodna i opšteprihvaćena reč, ali eto ja sam cepidlaka i baš mi je smetala. Ajde jednom dvaput, možda dok govore glavni junaci, ali preterano je.
Zatim je tu i scena silovanja (da, silovanja!!!) ali koja nije predstavljena tako. Eto, glavni junak se napio, pa proveo noć u šatoru sa jednom od junakinja. Bez da je ona išta pitana, bez da se iko bunio, bez da je to uopšte predstavljeno kao silovanje. Ovo se dešava dok drugi likovi (uključujući maloletnu devojčicu) mirno spavaju u susednom šatoru. I samo je ispričano, bez ikakvog opravdanja. Da, znam, shvatila sam, njoj je to bilo potrebno da bi postala veštica, ali zar ne bi bilo logičnije da je onda ona i inicirala taj odnos, a ne da se on poslužio, jer – bila je tu. Možda je zbog ove scene trebalo da smanjim na dve zvezdice???
Pročitala sam do kraja, zanimalo me kako će se završiti, pročitaću i drugu i treću, verovatno, ali ostala sam razočarana, jer – moglo je to mnooogooo bolje Nenade Gajiću. Šteta za dobru ideju.
Leave a reply